Da li se nekada pitate: „Zašto me niko ne razume?“
Govorite šta osećate, pokušavate da objasnite kroz šta prolazite, ali imate utisak da vaše reči ne dopiru do druge osobe. Kao da vas čuju, ali vas ne razumeju.
Da li vam se nekada dešava da drugima govorite o svojim osećanjima, problemima i nedoumicama, a ipak ne dobijate odgovor koji vam je u tom trenutku potreban?
Kao da vam osoba odgovara na neko drugo pitanje – čuje vaše reči, ali ne prepoznaje ono što se nalazi iza njih.
Iako imamo sa kime da razgovaramo, shvatamo da ne vodimo razgovor kakav nam zaista treba.
Tada se u nama budi osećaj da nas niko zapravo ne čuje na način koji želimo.
Imati nekoga uz koga se osećamo shvaćeno, čak i kada nas dele udaljenost ili neizgovorene misli, može život pretvoriti u cvetnu livadu.
Johann Wolfgang Von Goethe
Kako se opisuje osećaj shvaćenosti?
Kako bismo bili shvaćeni, nije dovoljno samo da govorimo o našim problemima.
Važno je da druga osoba prepozna i razume ono što zaista govorimo i da nam da povratnu informaciju da je zaista čula ono što smo želeli reći u tom trenutku.
Osećaj razumevanja od strane sagovornika ne moraju uvek biti reči.
Ponekad su dovoljni pogled, pitanje koje se nadovezuje ili reakcija koja poručuje:
„Vidim šta ti se događa i razumem zašto ti je važno da o tome pričaš.“
Ipak, razumevanje nije jednosmeran proces.
Važno je da mi kao osobe koje želimo razumevanje, budemo otvoreni u razgovoru i da dozvolimo drugoj osobi da nas vidi sa svim prednostima i nedostacima.
Osećaj razumevanja važan je u različitim oblastima života:
-
-
- U partnerskim odnosima – osećaj neshvaćenosti često je u osnovi konflikata i loše komunikacije.
- U prijateljstvima i porodici – osećaj da nas druga osoba poznaje i prihvata doprinosi bliskosti i povezanosti.
- U psihoterapiji – osećaj da nas terapeut zaista čuje i razume važan je za razvoj kvalitetnog terapijskog odnosa.
- Na poslu – kada zaposleni osećaju da ih nadređeni razume i uvažava njihove potrebe, to može doprineti kvalitetnijem radnom okruženju
-
Možemo li nekoga razumeti bez potpunog poistovećivanja sa njim?
Osećaj da nas neko razume ne znači nužno da je situaciju sagledao iz potpuno iste perspektive kao mi.
Osoba može razumeti ono što proživljavamo, ali na način koji je oblikovan njenim sopstvenim iskustvima, uverenjima i načinom razmišljanja.
Zbog toga, njena reakcija ponekad može biti drugačija od one koja nam je u tom trenutku potrebna ili koju bismo očekivali.
To, međutim, ne znači da nam ta osoba ne pruža podršku. Naprotiv, ona je može pružati na način za koji veruje da nam je u tom trenutku potreban.Na koji način i u kojoj meri će nas neko razumeti zavisi i od:
- Izražajnosti osobe koja želi biti shvaćena – lakše će nas razumeti ljudi ukoliko otvoreno pokazujemo misli, osećanja i osobine
- Empatije posmatrača – empatične osobe obično bolje prepoznaju iskustva drugih
- Bliskosti odnosa – bliski ljudi često bolje poznaju jedni druge od stranaca ili površnih poznanika.
Može vas zanimati i ova tema: Da li dobro prepoznajete neiskrenost?
Zašto nam je važno da nas drugi razumeju?
Istraživanja pokazuju da osećaj da nas drugi razumeju može imati važnu ulogu u kvalitetu odnosa, emocionalnom blagostanju i načinu na koji doživljavamo sebe.
Razumevanje od strane drugih doprinosi:
-
- Boljem kvalitetu odnosa – više zadovoljstva, bliskosti i poverenja.
- Većoj otvorenosti u odnosu – lakše govorimo o svojim mislima, potrebama i osećanjima.
- Kvalitetnijoj komunikaciji – lakše se čujemo i konstruktivnije rešavamo konflikte.
- Većem emocionalnom blagostanju – više pozitivnih emocija i manje osećaja usamljenosti i nerazumevanja.
- Pozitivnijem doživljaju sebe – osećaj da smo viđeni i prihvaćeni može doprineti samopoštovanju.
- Lakšem suočavanju sa stresom – razumevanje bliskih osoba može olakšati prolazak kroz teške situacije.
- Većem osećaju povezanosti – kada se osećamo shvaćeno, imamo snažniji osećaj pripadanja i bliskosti.
Kako možemo pomoći drugima da nas bolje razumeju?
Da bismo bili zaista shvaćeni, važno je i da drugoj osobi damo priliku da nas upozna. Tu važnu ulogu ima asertivnost, odnosno sposobnost da jasno i otvoreno izrazimo svoje misli, osećanja, potrebe i granice, uz istovremeno uvažavanje druge osobe.
Asertivnost ne znači da moramo biti glasniji, nametljiviji ili da uvek insistiramo da bude po našem.
Naprotiv, ona nam omogućava da kažemo šta nam je važno, bez napadanja i optuživanja.
Umesto da očekujemo da druga osoba sama zna šta nam se događa, možemo joj reći:
„Ne treba mi savet, volela bih samo da me saslušaš.“
ili „Ovo mi je važno i volela bih da razumeš kako se osećam.“
Nije nam uvek potrebno da se neko složi sa nama da bismo se osećali shvaćeno
Potrebno nam je da osetimo da je druga osoba zaista pokušala da vidi svet iz naše perspektive.
Bliskost ne nastaje samo iz vremena koje provodimo zajedno, već iz mogućnosti da budemo viđeni, saslušani i shvaćeni.
Za kvalitetne odnose važno je stvarati prostor za iskrenost i pažljivo slušanje, jer ponekad nam nije potreban savet ni rešenje, već samo neko ko će zastati i reći: „Razumem zašto ti je tako.“
U našem Centru verujemo da podrška počinje razumevanjem.
Zato nam je važno da svoje klijente zaista čujemo, razumemo i pružimo im prostor u kojem mogu da budu ono što jesu, uz podršku koja im pomaže da se osećaju bolje.
Ukoliko osećaš da ti je potreban razgovor, podrška ili jednostavno neko ko će te zaista saslušati i razumeti, javi nam se.
Jer nam je stalo.
Često postavljanja pitanja
1. Zašto me niko ne razume?
Ponekad nije problem u tome što nas drugi ne žele razumeti, već u tome što ne uspevamo da im pokažemo šta se zaista događa u nama. Možemo očekivati da bliski ljudi „sami znaju“, dok istovremeno ne govorimo jasno o svojim potrebama, osećanjima i granicama.
Razumevanje zahteva dvosmernost – da budemo spremni da se otvorimo, ali i da druga osoba bude spremna da sluša, pita i pokuša da razume.
Ako se često osećamo neshvaćeno, možemo se zapitati:
Da li drugima dajem dovoljno prostora da upoznaju ono što se zaista događa u meni?
2.Kada osećaj da nas niko ne razume postaje problem?
Kada se osećaj neshvaćenosti često ponavlja, može početi da utiče na naše odnose i emocionalno blagostanje. Možemo se povući od drugih, izbegavati razgovore o onome što osećamo ili početi da verujemo da nema smisla pokušavati da objasnimo kroz šta prolazimo.
Posebno može biti teško kada ne uspevamo da izrazimo svoje potrebe, osećanja ili granice. Tada se može stvoriti začarani krug: želimo da budemo shvaćeni, ali se istovremeno plašimo da se otvorimo jer očekujemo da ćemo biti pogrešno shvaćeni ili osuđeni.
Ako ovakav obrazac dugo traje i počinje da utiče na naše odnose, svakodnevno funkcionisanje ili način na koji doživljavamo sebe, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može biti prostor u kojem možemo bolje razumeti šta se događa i naučiti da jasnije izrazimo ono što nam je važno.
3. Zašto mi je teško da kažem šta zaista osećam?
Ponekad nam je teško da izrazimo ono što osećamo jer se plašimo osude, odbacivanja, konflikta ili toga da ćemo biti pogrešno shvaćeni. Nekada smo navikli da svoje emocije potiskujemo ili smo naučili da je sigurnije da ćutimo nego da pokažemo ranjivost.
Teškoće mogu nastati i zato što sami nismo u potpunosti sigurni šta osećamo ili nam nedostaju reči kojima bismo to opisali. Ne moramo uvek odmah pronaći savršene reči. Ponekad je dovoljno početi sa: „Teško mi je da ovo kažem, ali voleo/la bih da me saslušaš.“
4. Kako da postanemo bolji u slušanju i razumevanju drugih?
Dobro slušanje nije samo čekanje da druga osoba završi sa govorom. Ono podrazumeva pažnju, radoznalost i spremnost da pokušamo da razumemo njeno iskustvo, čak i kada ga ne doživljavamo na isti način.
Aktivno slušanje druge osobe podrazumeva slušanje bez prekidanja i žurbe da ponudimo rešenje ili postavljanje pitanja kako bismo bolje razumeli situaciju i sagovornikovu perspektivu.
5. Da li je normalno da ne želim savet, već samo da me neko sasluša?
Da. Nije nam uvek potrebno rešenje – ponekad nam je potrebno razumevanje.