Da li se pitate da li je u pitanju visoka senzitivnost ili anksioznost kada vas buka i gužva brzo iscrpe, primećujete promenu u nečijem tonu glasa koju drugi ne registruju ili dugo razmišljate o razgovoru koji je drugoj osobi delovao potpuno nevažno?

Možda ste zbog toga nekada čuli da ste „preosetljivi“. A možda ste se zapitali da li je ono što doživljavate zapravo anksioznost.

Odgovor nije uvek jednostavan.

Neki ljudi prirodno intenzivnije registruju i obrađuju informacije iz svog okruženja. Buka, svetlost, mirisi, gužva, izrazi lica, ton glasa i promene u atmosferi mogu im privući više pažnje nego drugima. Ova karakteristika se u stručnoj literaturi povezuje sa senzornom procesnom osetljivošću (sensory processing sensitivity – SPS).

Visoka senzitivnost sama po sebi nije mentalni poremećaj. Međutim, može se preklapati sa anksioznošću, pa ih ponekad nije lako razlikovati.

Ključno pitanje zato nije samo: „Zašto ovo toliko osećam?“

Već i: „Šta se dešava nakon toga što nešto primetim i osetim?“

Da li vam je potreban mir i vreme da obradite utiske? Ili počinjete da brinete, predviđate najgori ishod, analizirate svaku sitnicu, tražite uveravanja ili izbegavate određene situacije?

Upravo tu možemo početi da razlikujemo visoku senzitivnost od anksioznosti.

Šta znači biti visoko senzitivna osoba?

Svakog dana naš mozak obrađuje ogroman broj informacija iz okruženja. To uključuje zvukove, svetlost, dodire i mirise, ali i različite socijalne i emocionalne signale.

Ljudi se razlikuju u tome koliko intenzivno registruju i obrađuju ove informacije. Kod nekih osoba ova osetljivost je izraženija.

Visoko senzitivna osoba može brže primetiti promenu u tonu glasa, atmosferu u prostoriji, nečije raspoloženje ili detalje koje drugi možda neće registrovati. Istovremeno, buka, jaka svetlost, gužva ili veliki broj istovremenih stimulusa mogu dovesti do bržeg osećaja preplavljenosti ili umora.

U istraživanjima senzorne procesne osetljivosti često se navodi da izraženije karakteristike ove vrste ima približno 15–20% populacije. Važno je, međutim, naglasiti da visoka senzitivnost nije dijagnoza niti postoji jednostavan test kojim se može utvrditi da li je neko „visoko senzitivna osoba“.

U svakodnevnom govoru često se koristi i izraz „hipersenzitivnost“, ali je važno razlikovati opis pojačane osetljivosti od kliničkih stanja koja zahtevaju stručnu procenu.

Kako izgleda visoka senzitivnost u svakodnevnom životu?

Visoka senzitivnost ne znači da je osoba „preosetljiva“ u negativnom smislu. Ona se pre svega odnosi na izraženiju registraciju i dublju obradu različitih unutrašnjih i spoljašnjih nadražaja.

U svakodnevnom životu to može izgledati ovako:

Buka, gužva i mnogo ljudi brzo iscrpljuju

Nakon boravka u prometnom prostoru, velikog broja razgovora ili intenzivnog društvenog događaja, osobi može biti potrebno vreme u tišini i miru kako bi se oporavila od količine stimulacije.

Primećuju se sitnice koje drugima promaknu

Promena tona glasa, izraz lica, raspoloženje druge osobe, detalji u prostoru ili mala promena u nečijem ponašanju mogu biti vrlo uočljivi.

Emocije se doživljavaju intenzivno

Radost, tuga, uzbuđenje, zahvalnost, razočaranje ili zabrinutost mogu biti veoma snažni i mogu zahtevati više vremena da se obrade.

Kritika može imati veći emocionalni efekat

Čak i kada je kritika dobronamerna, osoba može duže razmišljati o tome šta je rečeno, kako je rečeno i šta je mogla drugačije da uradi.

Promene mogu biti naporne

Nova sredina, nepoznati ljudi, promena rutine ili veliki broj novih informacija mogu zahtevati više vremena za prilagođavanje.

Previše obaveza može dovesti do preopterećenosti

Kada se istovremeno pojavi mnogo zahteva, zvukova, ljudi, razgovora i zadataka, može se javiti osećaj da je „svega previše“.

Važno je naglasiti da visoka senzitivnost nije isto što i anksioznost, introvertnost ili emocionalna nestabilnost.

Visoko senzitivna osoba može biti veoma društvena, komunikativna, uspešna i emocionalno stabilna. Može jednostavno imati potrebu za više vremena i prostora za obradu intenzivnih iskustava.

Da li je visoka senzitivnost isto što i preosetljivost?

Ne nužno.

Izraz „preosetljiva“ često se koristi kao etiketa, posebno kada osoba snažno reaguje na nešto što drugima ne deluje važno. Međutim, intenzivno doživljavanje ne znači automatski da je reakcija neprimerena ili da sa osobom nešto nije u redu.

Visoka senzitivnost može uključivati pažljivost, izraženu empatiju, kreativnost, sposobnost uočavanja nijansi, duboko promišljanje i bogat emocionalni doživljaj.

Izazov nastaje kada je količina stimulacije veća od kapaciteta osobe da je u tom trenutku obradi. Tada se mogu javiti preplavljenost, umor, razdražljivost ili potreba za povlačenjem.

Drugim rečima, ono što je za jednu osobu „samo još jedan dan“, za drugu može biti dan sa mnogo više informacija, emocija i utisaka koje njen sistem treba da obradi.

Visoka senzitivnost ili anksioznost – u čemu je razlika?

Iako se mogu preklapati, visoka senzitivnost i anksioznost nisu isto.

Visoka senzitivnost više se odnosi na način na koji osoba registruje i obrađuje podražaje, dok se anksioznost karakteriše izraženom zabrinutošću, strahom ili očekivanjem pretnje.

Pogledajmo nekoliko primera.

Situacija	Visoka senzitivnost	Anksioznost
Promena raspoloženja druge osobe	„Primećujem da se nešto promenilo.“	„Promenilo joj se raspoloženje. Sigurno sam nešto pogrešila.“
Gužva i buka	„Previše je stimulusa. Treba mi malo mira.“	„Šta ako mi pozli? Šta ako ne budem mogla da izdržim?“
Kritika	„Ovo me je pogodilo i treba mi vremena da obradim.“	„Šta ako me sada više ne poštuju?“
Neizvesnost	„Ne znam šta će se dogoditi.“	„Moram da znam šta će se dogoditi jer bi nešto moglo da krene po zlu.“
Neprijatan osećaj	„Osećam preplavljenost.“	„Moram nešto da uradim da ovaj osećaj odmah prestane.“
Nakon događaja	Potreba za odmorom i smanjenom stimulacijom	Analiziranje, proveravanje, traženje uveravanja ili izbegavanje

Važna razlika nije samo u tome koliko intenzivno nešto osećamo, već i u tome šta radimo sa tim osećajem.

Kada primećivanje prelazi u anksiozno razmišljanje?

Visoka senzitivnost i anksioznost mogu postojati istovremeno.

Na primer, osoba zaista može tačno primetiti da je druga osoba promenila ton glasa.

Samo primećivanje nije nužno problem.

Problem može nastati u onome što se događa nakon toga:

„Promenila je ton.“

↓

„Verovatno je ljuta.“

↓

„Sigurno sam nešto uradila.“

↓

„Možda sam je povredila.“

↓

„Šta ako se sada udalji od mene?“

Prvi korak može biti opažanje. Ono što sledi može biti anksiozna interpretacija.

Zato nije problem nužno u tome što nešto primećujemo. Važno je i kakav zaključak pravimo na osnovu onoga što smo primetili.

Kod anksioznosti se često javlja obrazac u kojem se neizvesnost doživljava kao pretnja, a osoba pokušava da je smanji analiziranjem, predviđanjem, proveravanjem, traženjem uveravanja ili izbegavanjem.

Kako razumeti ono što osećamo?

Kada nam je teško da razumemo šta se događa, možemo pokušati da napravimo malu pauzu između osećaja, misli i reakcije.

1. Zastanite i imenujte osećaj

Ne samo „nije mi dobro“, već pokušajte da preciznije odredite šta osećate.

Da li je to strah, zabrinutost, tuga, ljutnja, preplavljenost, stid, nesigurnost ili nešto drugo?

2. Zapitajte se: šta je pokrenulo ovaj osećaj?

Da li se nešto konkretno dogodilo?

Da li je postojao spoljašnji događaj ili se osećaj pojavio bez jasnog povoda?

3. Razdvojite osećaj od misli

„Osećam strah“ nije isto što i „nešto loše će se dogoditi“.

Prvo je opis emocionalnog doživljaja.

Drugo je interpretacija onoga što bi moglo da se dogodi.

4. Obratite pažnju na obrazac

Da li se preplavljenost uglavnom javlja kada ste umorni, u gužvi, buci ili nakon velikog broja socijalnih kontakata?

Ili se zabrinutost javlja u različitim situacijama i teško je zaustaviti je?

5. Pogledajte šta radite nakon tog osećaja

Da li vam je potrebno malo mira i vremena da se oporavite?

Ili počinjete da izbegavate situacije, tražite stalna uveravanja, proveravate, analizirate ili pokušavate da predvidite najgori mogući ishod?

6. Zapitajte se koliko vam to remeti život

Nije svaki intenzivan osećaj problem.

Važno je obratiti pažnju na to koliko često se nešto javlja, koliko traje i koliko utiče na svakodnevno funkcionisanje, odnose, posao, školu ili druge važne oblasti života.

Kako brinuti o sebi kada intenzivnije doživljavamo svet?

1. Prepoznajte kada je previše stimulusa

Prvi korak je da naučite da primetite rane znakove preplavljenosti.

To može biti napetost, razdražljivost, glavobolja, teškoće sa koncentracijom, potreba da se udaljite od ljudi, osećaj da vas svaki novi zahtev dodatno opterećuje ili jednostavno misao:

„Ne mogu više da primim još informacija.“

Što ranije prepoznate ove signale, lakše ćete reagovati.

2. Napravite pauzu pre nego što dođe do preplavljivanja

Pauza nije nagrada koju morate da zaslužite tek nakon što završite sve obaveze.

Ako znate da vas dug boravak u bučnom prostoru, veliki broj ljudi ili višesatna komunikacija iscrpljuju, pokušajte da napravite kratke pauze pre nego što postane previše.

Cilj nije da pobegnete od sveta, već da napravite prostor u kojem možete da se oporavite.

3. Upoznajte svoje okidače preopterećenja

Ne reagujemo svi na iste stimuluse.

Nekome najviše smeta buka, nekome gužva, nekome više paralelnih razgovora, nepredvidivost, jaka svetlost, konflikti, pritisak da brzo donese odluku ili stalna dostupnost drugima.

Što bolje poznajete svoje obrasce, lakše ćete planirati dan i praviti izbore koji odgovaraju vašim potrebama.

4. Planirajte vreme za oporavak

Nakon intenzivnog dana možda vam neće prijati još intenzivnih aktivnosti.

Ako ste nekoliko sati proveli u bučnom okruženju, na sastancima, u komunikaciji sa velikim brojem ljudi ili pod pritiskom, sasvim je moguće da će vam nakon toga biti potrebni mir i manje stimulacije.

To nije nužno znak da ste „antisocijalni“ ili da nešto nije u redu.

Kao što telu nakon fizičkog napora treba odmor, tako i nakon velikog broja emocionalnih i senzornih stimulusa može biti potreban period smanjenog opterećenja.

5. Naučite da razlikujete odmor od izbegavanja

Potreba da se povučete nakon previše stimulusa nije isto što i izbegavanje situacija zbog straha ili anksioznosti.

Ako počnete da izbegavate ljude, obaveze ili nova iskustva zato što se plašite kako ćete ih doživeti, važno je zastati i preispitati šta se dešava.

Cilj nije život bez neprijatnosti, već pronalaženje ravnoteže između brige o sebi i aktivnog učestvovanja u životu.

6. Ne pokušavajte da eliminišete svaki neprijatan stimulus

Kada jednom prepoznamo šta nas preplavljuje, prirodno je da poželimo da sve to izbegavamo.

Međutim, život ne može biti potpuno prilagođen našoj senzitivnosti.

Biće buke, gužve, konflikata, kritike, nepredvidivih situacija, promena planova i dana kada jednostavno nećemo imati dovoljno vremena za odmor.

Zato je važno razvijati fleksibilnost i strategije suočavanja, a ne pokušavati da kontrolišemo svaki spoljašnji stimulus.

7. Postavite granice

Visoko senzitivne osobe ponekad mogu biti veoma pažljive prema potrebama drugih, ali istovremeno zanemariti sopstvene.

Zato je važno naučiti da kažete:

„Treba mi malo vremena.“

„Ne mogu sada da razgovaram o tome.“

„Potrebna mi je pauza.“

Postavljanje granica ne znači da odbacujete druge ljude. To znači da prepoznajete gde se završavaju potrebe drugih, a počinju vaše.

8. Obratite pažnju na ono što vam pomaže da se vratite u ravnotežu

Pored toga što treba znati šta nas preplavljuje, važno je znati i šta nam pomaže da se oporavimo.

To može biti šetnja, boravak u prirodi, muzika, čitanje, fizička aktivnost, razgovor sa bliskom osobom, kreativna aktivnost, tišina ili jednostavno nekoliko minuta bez telefona i drugih zahteva.

Ne postoji jedna univerzalna strategija.

Važno je pronaći ono što vama pomaže.

Odmor ili izbegavanje – kako napraviti razliku?

Ovo pitanje može biti posebno važno.

Ako se nakon intenzivnog dana povučete kako biste se odmorili i zatim možete ponovo da nastavite sa svojim aktivnostima, verovatnije je da je u pitanju potreba za oporavkom.

Ako, međutim, počnete da izbegavate određene situacije zato što se plašite da ćete se osećati loše, da nećete moći da izdržite ili da će se dogoditi nešto strašno, obrazac može biti povezan sa anksioznošću.

Razlika nije u tome da li vam prija mir.

Razlika je u tome da li se povlačite da biste se oporavili ili da biste pobegli od straha.

Kada je korisno razgovarati sa psihologom?

Nije potrebno čekati da teškoće postanu veoma izražene da biste potražili podršku.

Razgovor sa psihologom može biti koristan ako:

• često imate osećaj da vas svakodnevni stimulusi preplavljuju;
• teško razlikujete ono što zaista osećate od brige i straha;
• često analizirate razgovore i situacije;
• teško podnosite neizvesnost;
• zbog straha počinjete da izbegavate ljude ili situacije;
• često tražite uveravanja od drugih;
• imate utisak da morate da kontrolišete svaki mogući ishod;
• teško spavate zbog brige;
• anksioznost ili preplavljenost utiču na vaše odnose, posao ili svakodnevni život;
• niste sigurni da li ono što doživljavate predstavlja vašu prirodnu senzitivnost ili je povezano sa anksioznošću, stresom ili drugim teškoćama.

Cilj psihološke podrške nije da postanete manje osetljivi.

Cilj je da bolje razumete svoje reakcije i pronađete načine da sa njima funkcionišete bez osećaja da vas preplavljuju.

Često postavljana pitanja

Šta znači visoka senzitivnost?

Visoka senzitivnost označava izraženiju osetljivost na različite spoljašnje i unutrašnje nadražaje. Osoba može intenzivnije registrovati i obrađivati ono što se dešava oko nje ili u njoj.

To može uključivati izraženiju senzornu i emocionalnu osetljivost, veću pažnju na detalje i brže preplavljivanje većom količinom stimulacije.

Da li je visoka senzitivnost mentalni poremećaj?

Ne. Visoka senzitivnost sama po sebi nije mentalni poremećaj niti dijagnoza.

Ona opisuje individualne razlike u načinu na koji osoba registruje i obrađuje informacije iz okruženja.

U čemu se visoka senzitivnost razlikuje od anksioznosti?

Kod anksioznosti je karakteristična izražena briga, strah ili očekivanje pretnje, dok kod visoke senzitivnosti osoba može jednostavno intenzivnije registrovati i obrađivati stimuluse, bez izraženog straha.

Ove karakteristike mogu postojati zajedno.

Zašto me buka i gužva toliko iscrpljuju?

Kod osoba sa izraženijom senzitivnošću veća količina istovremenih stimulusa može dovesti do bržeg osećaja preplavljenosti i potrebe za oporavkom u mirnijem okruženju.

Ipak, osetljivost na buku i gužvu može imati različite uzroke, pa se samo na osnovu ovog simptoma ne može zaključiti da je osoba visoko senzitivna.

Kako da znam da li previše razmišljam?

Obratite pažnju na to šta se događa nakon određenog događaja.

Ako povremeno razmišljate o situaciji kako biste je razumeli, to samo po sebi nije problem.

Ako se, međutim, misli ponavljaju, teško ih je zaustaviti, stalno analizirate različite scenarije, tražite uveravanja ili pokušavate da predvidite svaki mogući problem, korisno je obratiti pažnju na mogući obrazac anksiozne brige.

Kako da prepoznam svoje okidače preopterećenja?

Možete sebi postaviti nekoliko praktičnih pitanja:

• Šta me najbrže iscrpi?
• U kojim situacijama imam osećaj da mi je svega previše?
• Kako moje telo reaguje kada sam preopterećena?
• Koliko mi je vremena potrebno da se nakon intenzivnog dana vratim u ravnotežu?
• Koje situacije mi prijaju i pomažu mi da se smirim?

Kako da utvrdim šta osećam u trenutku zbunjenosti?

Kada nešto osećate, možete pokušati da zastanete i pitate sebe:

• Šta osećam?
• Šta je pokrenulo taj osećaj?
• Šta trenutno mislim?
• Da li je moja misao činjenica ili pretpostavka?
• Da li mi treba pauza ili pokušavam da pobegnem od neprijatnosti?
• Da li se ovo ponavlja?
• Koliko mi ovo utiče na svakodnevni život?

Da li visoko senzitivne osobe češće imaju anksioznost?

Visoka senzitivnost i anksioznost nisu ista stvar, ali mogu postojati istovremeno.

Zato je važno posmatrati ne samo koliko intenzivno nešto doživljavate, već i da li su prisutni izražena briga, strah, izbegavanje, potreba za kontrolom ili značajno narušavanje svakodnevnog funkcionisanja.

Da li introvertnost znači da je osoba visoko senzitivna?

Ne.

Introvertnost se odnosi na određene karakteristike načina na koji osoba doživljava socijalnu interakciju i puni svoje kapacitete, dok se visoka senzitivnost odnosi na izraženiju osetljivost i obradu različitih stimulusa.

Osoba može biti visoko senzitivna i veoma društvena.

Kada mogu da se javim psihologu?

Možete se obratiti psihologu kada osećate da vas svakodnevni stimulusi, briga ili intenzivne emocije često preplavljuju ili kada niste sigurni kako da razumete ono što vam se događa.

Ne morate imati dijagnozu niti čekati da problem postane ozbiljan da biste potražili podršku.

Za kraj

Ne treba menjati svoju senzitivnost.

Važno je naučiti kako da živite sa njom na način koji vam omogućava da se osećate stabilnije, slobodnije i prisutnije u sopstvenom životu.

Možda niste „previše“.

Možda samo osećate, primećujete i obrađujete svet drugačije.

Razumevanje sebe ne znači da ćemo svaki osećaj odmah znati da objasnimo. Znači da ćemo početi da primećujemo šta osećamo, šta je tome prethodilo, koje misli se javljaju i kako na sve to reagujemo.

Ako često imate osećaj da vas svakodnevni stimulusi preplavljuju, da previše analizirate situacije ili da ne možete da procenite da li je ono što osećate posledica vaše senzitivnosti ili anksioznosti, razgovor sa psihologom može biti dobar prvi korak.

Ne morate sami da razjasnite sve što osećate.

Možete nam se obratiti za psihološku podršku.

Jer nam je stalo.