Razlika između zabrinutosti i anksioznosti – kako da ih prepoznate
Zabrinutosti, sumnje i strepnje normalan su deo života.
Prirodno je da brinete o neplaćenom računu, predstojećem razgovoru za posao ili važnom sastanku.
Ali kada briga postane stalna, iscrpljujuća i van kontrole, prelazi u stanje koje nazivamo anksioznost.
Ljudi često koriste izraze „zabrinutost“ i „anksioznost“ kao sinonime, ali su to dva različita psihološka stanja.
Iako oba uključuju osećaj napetosti i uznemirenosti, način na koji ih doživljavamo i posledice koje imaju na naše mentalno zdravlje značajno se razlikuju.
7 ključnih razlika između zabrinutosti i anksioznosti
Zabrinutost je u glavi, a anksioznost u telu
Zabrinutost se najčešće odvija na nivou misli („Imam problem, moram da ga rešim“), dok je anksioznost praćena fizičkim simptomima: ubrzanim radom srca, znojenjem, nemirom u stomaku, trnjenjem u telu.
Brinemo zbog realnih problema, a anksiozni smo zbog scenarija koje naš um zamišlja.
Zabrinutost je specifična, anksioznost difuzna
Briga se odnosi na konkretan problem (npr. da li ću stići na vreme na aerodrom).
Anksioznost, s druge strane, ima nejasan i sveobuhvatan karakter – osećaj uznemirenosti postoji, ali osoba ne zna tačno zašto.
Zabrinutost pokreće rešavanje problema, anksioznost ne
Zabrinuti ljudi često aktivno traže rešenje, dok anksioznost stvara osećaj vrtloga misli – puno razmišljanja, a malo konkretne akcije.
Anksioznost nas “zarobi”, dok nas briga pokreće.
Zabrinutost izaziva realnost, anksioznost predviđanje
Ako ste zabrinuti jer niste zadovoljni učinkom na poslu, to je realna briga.
Ako se plašite otkaza jer vam se šef nije javio na poruku – to je anksioznost.
Dakle, briga se odnosi na sadašnjost, anksioznost na zamišljenu budućnost.
Zabrinutost možemo kontrolisati, anksioznost teže
Kada rešimo problem, briga popušta.
Ali anksioznost opstaje i kada razloga više nema.
Teško se kontroliše jer potiče iz dubokog osećaja nesigurnosti i potrebe za kontrolom svega što dolazi.
Zabrinutost ne ometa život, anksioznost utiče na funkcionisanje
Zabrinutost retko utiče na posao, odnose ili svakodnevicu.
Anksioznost, međutim, može izazvati poremećaj sna, poteškoće u koncentraciji, umor i izbegavanje obaveza.
Zabrinutost je zdrava emocija, anksioznost nezdrava
Briga je prirodna i funkcionalna emocija – motiviše nas da rešavamo izazove.
Anksioznost postaje problem kada je intenzivna, dugotrajna i utiče na kvalitet života.
Šta učiniti kada briga preraste u anksioznost
Ako primetite da vaše misli preplavljuju scenariji poput „šta ako“ i da se teško opuštate – zastanite.
Zapitajte se:
-
Da li je ovaj problem realan ili zamišljen?
-
Mogu li nešto da učinim sada, u ovom trenutku?
-
Da li mi ova briga pomaže ili me iscrpljuje?
Ako briga nije rešiva, pokušajte da prihvatite neizvesnost.
Želja da predvidimo budućnost i izbegnemo neprijatna iznenađenja stvara začarani krug straha.
Razmišljanje o svemu što bi moglo poći po zlu ne čini život sigurnijim, već nas udaljava od sadašnjosti.
Ukoliko prepoznajete da vaša briga prelazi u anksioznost, niste sami.
Stručna podrška može pomoći da povratite osećaj kontrole, mira i sigurnosti u svakodnevnom životu.
Nama je stalo.
PREDLOŽENI LINKOVI