Anksioznost – simptomi, uzroci i kako je prepoznati.

O anksioznosti se danas mnogo priča.  Ali ne i dovoljno.
Iako je eho javnih govora stručnjaka o ovoj temi sve prisutniji, činjenica da oko 8% svetske populacije ispoljava simptome anksioznosti govori da je neophodno o njoj govoriti još više.
Zato hajde da pre svega razumemo šta je anksioznost i kako da je prepoznamo.

Šta je anksioznost?

Anksioznost se prepoznaje kao difuzna, „slobodno lebdeća“ napetost koja nije vezana za realnu, spoljašnju opasnost.
To je osnovna razlika između anksioznosti i straha.
Dok strah ima konkretan objekat („plašim se psa“, „bojim se bolesti“), kod anksioznosti ne postoji spoljašnja pretnja – reč je o unutrašnjem osećaju teskobe i strepnje bez jasnog razloga.

U savremenom svetu punom izazova, anksioznost je prirodna reakcija tela na stresne okolnosti.
Blaga anksioznost pred ispit, javni nastup ili intervju može biti korisna jer povećava fokus i motivaciju.
Međutim, kada postane učestala, intenzivna i preplavljujuća, ona gubi adaptivnu funkciju i počinje da ometa svakodnevni život.

Simptomi anksioznosti

Simptomi se najčešće dele u tri grupe: emocionalne, misaone i fizičke.

 Emocionalni simptomi:

• osećanje napetosti i strepnje,

• nemir, osećaj da „nešto loše sledi“.

 Misaoni simptomi:

• briga da će osoba izgubiti svest,

• strah da će „poludeti“,

• misao da će doživeti infarkt ili umreti.

 Fizički simptomi:

• ubrzan rad srca,

• pritisak ili stezanje u grudima,

• preznojavanje,

• napetost i ukočenost mišića.

Takve reakcije su izuzetno neprijatne i mogu izgledati kao da osoba doživljava stvarnu fizičku opasnost.
Kod težih oblika, anksioznost može prerasti u panične napade koji dodatno pojačavaju strah od „gubitka kontrole“ nad telom.

Zašto nastaje anksioznost?

Uzroci su brojni i uključuju kombinaciju genetskih predispozicija, psiholoških obrazaca i životnih okolnosti.
Savremeni način života, stalna izloženost stresu, visoka očekivanja i nedostatak odmora doprinose razvoju trajne napetosti i zabrinutosti.

Kako se leči anksioznost?

Dobra vest je da se anksioznost može uspešno lečiti.
Najefikasnijom se pokazala kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), kroz koju osoba uči da prepozna i promeni iracionalna uverenja koja održavaju anksioznost.

Rezultati terapije su često vidljivi u relativno kratkom roku, naročito ako se pomoć potraži na vreme.

„Ne možete zaustaviti talase, ali možete naučiti da surfujete.“
— Jon Kabat Zinn

Ukoliko prepoznajete kod sebe ili dragih osoba navedene simptome, nemojte trpeti.
Rešenje postoji, a put ka njemu počinje prvim korakom – razgovorom.

Naš tim vam stoji na raspolaganju.
Nama je stalo.

Pogledajte i Kako prepoznati depresiju