Mnoge odluke koje donosimo u svakodnevnom životu usmerene su na sreću — od izbora hrane, do načina na koji trošimo vreme i novac.

Ipak, odlaganje sreće je obrazac koji vremenom naučimo: stalno je ostavljamo za kasnije, za „neki bolji trenutak”.

Govorimo sebi:

• „Biću srećan kada završim fakultet.”
• „Biću srećan kada pronađem bolji posao.”
• „Biću srećan kada smršam.”
• „Biću srećan kada budem imao više novca.”
• „Biću srećan kada pronađem partnera.”
• „Biću srećan kada…”

Odlaganje sreće

Odlaganje sreće predstavlja uverenje da naporan rad i privremeno odricanje u cilju ostvarivanja dugoročnih ciljeva mogu doneti veću sreću u budućnosti, iako ne nužno u sadašnjem trenutku.

Dugoročni ciljevi su važni ishodi koje pojedinac nastoji da ostvari tokom vremena, poput završetka studija, pokretanja posla, kupovine stana ili otplate kredita. Zbog toga, pojedinci usmereni na dugoročne ciljeve često odlažu trenutna zadovoljstva, a samim tim i osećaj napretka.

Na taj način se propušta prilika za fokusiranje na sadašnjost i trenutno blagostanje.

Kako nas stalni fokus na budućnost menja?

Fokus na dugoročne ciljeve može doprineti njihovom uspešnijem ostvarivanju, ali ovakva uverenja mogu biti povezana i sa višim nivoima anksioznosti, krivice i žaljenja kada se osoba upušta u aktivnosti koje ne doprinose tim ciljevima.

Ljudi često doživljavaju neprijatna osećanja kada primete nesklad između svog trenutnog ponašanja i „idealnog ja“ kojem teže. Kada se fokus stavlja na buduće ciljeve, svako odstupanje se smatra gubitkom vremena ili propuštenom prilikom.

Sreća počinje danas, ne kada se sve složi.

Druga strana sreće – ona koja se oseća u trenutku

Osobe koje više vrednuju sreću u sadašnjem trenutku veruju da je njeno doživljavanje u trenutku najefikasniji način da se ona i oseti. Zbog toga se češće uključuju u prijatne i spontane aktivnosti koje nisu nužno povezane sa dugoročnim ciljevima.

Ovakve osobe ređe osećaju krivicu i anksioznost kada se bave aktivnostima koje nisu direktno u funkciji dugoročnih ciljeva, jer takve aktivnosti doprinose njihovom trenutnom blagostanju.

Zašto stalno odlažemo sreću?

• Hedonistička adaptacija – Od malih nogu učimo da težimo ciljevima: završimo školu pa fakultet, kupimo stan pa želimo veći. Verujemo da će zadovoljstvo doći tek kada dostignemo određeni standard, ali kada taj trenutak dođe, osećaj zadovoljstva traje kraće od očekivanog.
• Društvena poređenja („uvek postoji neko bolji”) – Sopstvenu vrednost procenjujemo upoređivanjem sa drugima. Stalno smo izloženi prikazima tuđih uspeha, što pojačava osećaj da zaostajemo i pomera fokus sa ličnog napretka na spoljašnje standarde.
• Fokus na „deficit” umesto na „dovoljno” – Više pažnje usmeravamo na ono što nam nedostaje nego na ono što već imamo. Takvo razmišljanje održava osećaj stalne neispunjenosti, jer se sreća vezuje za budući trenutak u kojem će sve konačno biti dovoljno.
• Iluzija kontrole budućnosti – Verujemo da ćemo kasnije imati više vremena i kontrole nego što je realno. To stvara osećaj sigurnosti, ali vodi stalnom odlaganju važnih odluka, jer budućnost percipiramo stabilnijom nego što zaista jeste.

Najveća zamka odlaganja sreće jeste uverenje da će nas sledeće dostignuće konačno ispuniti.

Kako izgleda život kada stalno odlažemo sreću?

Kada osoba konstantno odlaže sreću za „neki kasniji trenutak“, može se javiti osećaj da se život stalno tek treba početi. Umesto prisutnosti u sadašnjosti, postaje dominantan osećaj planiranja i čekanja sledeće faze života.

Vremenom se smanjuje prisutnost u odnosima i svakodnevnim iskustvima, dok raste hronično planiranje umesto življenja u trenutku.

U takvom obrascu razmišljanja spontani trenuci postaju ređi, a život može početi da deluje kao niz obaveza koje treba završiti pre nego što se „zasluži“ odmor ili zadovoljstvo. Gledano dugoročno, javlja se osećaj da se nikada u potpunosti ne stiže na „pravo mesto“ u životu.

Kako prestati sa odlaganjem sreće?

• Promenite jezik. Umesto „Biću srećan kada…”, recite: „Mogu da budem zadovoljan sada, dok radim na onome što želim.” To nije odustajanje od ciljeva, već prestanak stavljanja života na čekanje dok ih ne ostvarite.
• Proslavite male pobede – uspešno napisan CV, naučeno ispitno pitanje, 10.000 koraka.
• Uživajte u malim zadovoljstvima – šolja kafe, poglavlje knjige, epizoda omiljene serije, šetnja, popodnevna dremka.
• Budite zadovoljni i u procesu. Umesto „Ne mogu biti zadovoljan dok sve nije savršeno”, recite „Mogu da budem i u procesu i zadovoljan.” Čekanje „100% spremnosti” često vodi u prokrastinaciju i odlaganje života.
• Vežbajte zahvalnost. Svaki dan zapišite 3 stvari koje vas čine srećnim. Istraživanja pokazuju da praksa zahvalnosti povećava blagostanje i pomaže da pažnju usmerite na ono što je već prisutno i vredno.

Ciljevi su važni, jer daju pravac i strukturu životu, ali oni ne bi trebalo da postanu jedini izvor identiteta i smisla.

Prisutnost u sadašnjem trenutku može povećati otpornost na stres i doprineti boljem emocionalnom funkcionisanju, čak i kada ciljevi još nisu ostvareni. Više o tome pročitajte u našem članku Sada i ovde.

Prestanak odlaganja sreće ne znači odustajanje od ciljeva, već promenu odnosa prema njima. Ako vam je perfekcionizam prepreka, pogledajte i tekst Perfekcionizam – šta je, kako ga prepoznati i prevazići.

Ciljevi ostaju važni, ali nisu jedini uslov za osećaj zadovoljstva. Život se ne dešava posle cilja — on se dešava paralelno sa njim. Zato je „Biću srećan kada…” često najveća laž koju govorimo sebi: ne zato što nas ciljevi neće usrećiti, već zato što nas uče da zanemarimo sadašnji trenutak.

Ukoliko primećujete da odlažete sopstvenu sreću, da živite pod pritiskom stalnog postizanja ciljeva ili vam je teško da uživate u sadašnjem trenutku, ne morate sami prolaziti kroz to.

Možete nam se obratiti, kako biste u sigurnom i podržavajućem okruženju pronašli načine za osećaj zadovoljstva u svakodnevnom životu.

Jer nam je stalo 🍀

Autor: Radojka Mihajlović