Sindrom varalice: zašto sumnjaš u sebe čak i kad imaš rezultate?

Sindrom varalice se definiše kao unutrašnje iskustvo intelektualne prevare kod visoko uspešnih pojedinaca, koji nisu u mogućnosti internalizovati svoja iskustva uspeha.

Ovi pojedinci svoje radove i uspehe ne pripisuju svojim stvarnim kompetencijama i veštinama, već spoljašnjim faktorima, kao što su sreća, pomoć drugih, niži standardi, vreme i okolnosti u kojima su radili.

Sindrom varalice karakteriše sumnja u svoje sposobnosti i postignuća, uprkos dokazima koji govore suprotno.

Prilika nije dokaz sreće, već potencijala koji je neko prepoznao.

Kako je nastao naziv sindrom varalice?

Bez obzira na naziv, sindrom varalice nije medicinsko stanje već psihološki obrazac sumnje u sebe. Reč sindrom podrazumeva da pojedinci koji od njega pate ispoljavaju specifični skup povezanih emocija, stavova i ponašanja. Što se tiče pojma varalice, odnosi se na osećaj osobe da nije adekvatna za trenutno okruženje (tim, razred, grupa) i da će biti razotkrivena u nekom trenutku.

Danas se za ovaj fenomen upotrebljavaju još i nazivi poput sindrom uljeza, imposter sindrom, fenomen varalice.

Začarani krug sindroma varalice

Pojedinci koji doživljavaju sindrom varalice žive u začaranom krugu koji čine strah od razotkrivanja, visok nivo anksioznosti i preterana priprema. Zbog straha od otkrivanja i od neuspeha, pojedinac počinje osećati teskobu, što dovodi do preterane pripreme i doprinosi ispunjenju perfekcionističkih težnji u tom krugu. Opisani ciklus često je praćen uspehom pojedinaca (delom i zbog preterane pripreme), što samo učvršćuje uverenja o tome kako uspeh nije legitiman, te se na taj način ciklus dalje nastavlja. Sa druge strane, dodatna istraživanja su pokazala da zbog visokog nivoa anksioznosti, osim preterane pripreme kao načina razrešenja teskobe, pojedinci mogu otići u drugu krajnost i odugovlačiti rešavanje predviđenih zadataka kako bi odložili potencijalni neuspeh.

Strah od razotkrivanja

Jedna od najistaknutijih stavki ovog sindroma jeste strah od mogućnosti razotkrivanja okruženja da osoba tu ne pripada i da ne zaslužuje uspeh koji postiže. Pojedinci sa izraženim osećajem varalice ističu da se plaše da će drugi shvatiti da su oni nesposobni i manje inteligentni. Kod osoba koje se neopravdano osećaju poput varalica, ovaj strah proizlazi iz uverenja u vlastitu neadekvatnost.

Ta neutemeljena uverenja o nedostatku sposobnosti su neopravdana, jer su pojedinci sa sindromom uljeza izloženi značajnim dokazima u prilog vlastitih sposobnosti. Neki od dokaza su nagrade, pohvale kolega i nadređenih, te jednostavno činjenica da se nalaze na poziciji na kojoj jesu (dok drugi nisu).

Zašto ovakvi dokazi nisu dovoljni?

Istraživanja pokazuju da pojedinci tretiraju dokaze o svom uspehu kao manje važne i netačne ili irelevantne.

Uz negativno tumačenje uspeha, fenomen varalice obeležen je i preteranom usredotočenošću i prihvatanjem pokazatelja neuspeha. Strah od razotkrivanja obično navodi pojedince da učine sve što je u njihovoj moći kako drugi ne bi otkrili njihovu „prevaru“.

To se obično postiže samosabotažom, što posledično utiče negativno na samopoštovanje. Osim toga, ovaj strah dovodi do pojave stresa i emocionalne iscrpljenosti.

Pročitajte više i o Samopouzdanje i samopoštovanje i kako do njih

Najteže je poverovati sebi kada svi drugi već veruju u tebe

Ko je sklon posmatranju sebe kao varalice?

Prvi osećaj “obmanjivanja okoline” se javlja već u akademskim danima, da bi se sa razvojem karijere, dodatnim zadacima i postignućima dodatno pojačavao.  Studije pokazuju uravnoteženu stopu doživljaja sindroma i kod muškaraca i kod žena.

Takođe, istraživanja pokazuju da ovaj sindrom češće imaju osobe koje su svoje roditelje u detinjstvu smatrale veoma strogim i zahtevnim.

Doživljaj sindroma varalice doprinosi

• Sumnji u sebe
• Smanjenom ulaganju truda
• Nemogućnošću napretka u karijeri
• Pogošanju odnosa sa kolegama
• Pogoršanju odnosa sa nadređenima
• Pojavi burnout – a
• Poteškoćama u postavljanju granica
• Poteškoćama u načinu traženja podrške i pomoći
• Strahu od uspeha, ali i neuspeha

Kako prevazići sindrom varalice?

• Razmislite o pohvalama koje ste dobili u prethodnom periodu od strane okoline
• Proslavite svaku malu pobedu – i za napisan izveštaj je potrebno uložiti vreme
• Nemojte čekati da budete spremni za obavljanje zadataka, samo počnite da ga radite
• Osvrnite se na uspehe koje ste postigli u prethodnom periodu
• Beležite svoje uspehe – kroz album u galeriji, spisak u beleškama ili dnevnik uspeha
• Ne poredite se sa drugima, nisu svi na isti način stigli do trenutne pozicije
• Ne morate svaki zadatak uraditi perfektno – nekad je bolje završeno, nego savršeno
• Popričajte sa kolegama o ovom osećaju, postoji mogućnost da se i drugi ovako
  osećaju

Ovaj fenomen se javlja u različitim profesijama  i dobima i može uticati na kvalitet života i karijere.

Onog trenutka kada dovedemo u pitanje svoju vrednost i sposobnosti, sebi otežavamo napredak.

Važno je sebe sagledati iz realnog ugla, uvideti svoje kvalitete i karakteristike koje možemo unaprediti.

Ukoliko vam je potrebna pomoć psihoterapeuta na tom putu, tu smo za vas.

Zapamtite: Vi možda ipak niste “varalica”, a nama je stalo.