Uznemirujuće misli – šta su i kako ih smiriti
Zapamtite: najgori scenario koji zamišljate verovatno se neće ostvariti.
Uznemirujuće misli su brzi, ponavljajući obrasci razmišljanja o određenoj temi. One su česta pojava kod anksioznosti, stresa i drugih stanja mentalnog zdravlja, a obično se javljaju kada smo pod pritiskom ili umorom.
Šta su uznemirujuće misli?
Uznemirujuće misli mogu biti sećanja na stresne događaje iz prošlosti, ali i brige o budućnosti – stvarima koje se možda nikada neće dogoditi.
Takve misli često nemaju racionalnu osnovu, ali imaju moć da nam troše energiju, izazivaju teskobu i remete koncentraciju, san i svakodnevno funkcionisanje.
Primer unutrašnjeg dijaloga:
“Uvek zaboravljam šta moram da uradim. Tako sam glup.Ako ne znam sve, dobiću otkaz. Šta ako izgubim posao? Neću imati novca. Katastrofa! Šta ću sad?!”
Kada se takve misli ponavljaju, stvaraju mentalnu petlju iz koje se teško izlazi.
Dobra vest? Postoje načini da je prekinete.
Zašto se javljaju uznemirujuće misli?
-
Zbog povećanog nivoa stresa ili iscrpljenosti.
-
Kao deo anksioznih obrazaca mišljenja.
-
Kao posledica traumatskog ili neprijatnog iskustva.
-
Kada pokušavamo da imamo kontrolu nad svime.
Važno je znati da imati ovakve misli ne znači da ste “ludi” ili van kontrole — to je samo signal da ste trenutno pod većim stresom nego što vaš um može da obradi.
Kako smiriti uznemirujuće misli?
Evo nekoliko jednostavnih, ali efektivnih tehnika koje možete svakodnevno primenjivati:
Koristite kognitivno distanciranje
Naš um često zamišlja najgore moguće scenarije.
Pokušajte da osporite te misli stvaranjem alternativnih objašnjenja.
Primer:
Ako vaš partner deluje udaljeno i stalno radi, vaš um može reći:
“Sigurno me vara.”
Ali realniji scenario je:
“Verovatno ima mnogo posla i umoran je.”
Zapitajte se:
-
Da li postoje dokazi za moje najgore pretpostavke?
-
Šta je najverovatnije da se dešava?
-
Da li sam možda preuveličao rizik?
Većina naših briga nikada se ne ostvari.
Koristite “mantru”
Mantra je kratka fraza koju ponavljate da biste umirili um i usmerili pažnju.
Istraživanja pokazuju da mantranje smanjuje aktivnost dela mozga zaduženog za samokritiku.
Probajte rečenice poput:
-
„Sve je u redu.“
-
„I ovo će proći.“
-
„Život je dobar.“
Ponovite mantru nekoliko puta dnevno – dok šetate, vozite se, ili jednostavno mirujete.
Fokusirajte se na sadašnji trenutak
Um voli da luta između prošlosti i budućnosti.
Zato se zapitajte:
-
Šta se dešava upravo sada?
-
Da li je ova misao korisna?
-
Da li mogu nešto da uradim u ovom trenutku?
Duboko udahnite, osvrnite se oko sebe i posmatrajte boje, oblike i zvuke oko sebe.
To je najbrži način da se “vratite u telo” i prekinete tok uznemirujućih misli.
Zapišite svoje misli
Pisanje misli na papir je mentalno rasterećujuće.
Kada ih zapišete, stičete distancu i lakše ih sagledavate iz druge perspektive.
Savet:
Zapišite sve što vas brine.
Zatim, kasnije, pročitajte to kada se osećate mirnije.
Primetićete koliko su neke misli bile preuveličane.
Vežbajte disanje
Disanje je najbrži alat za smanjenje anksioznosti.
Probajte tehniku 3–5:
-
Udahnite brojeći do 3
-
Zadržite dah na trenutak
-
Izdahnite brojeći do 5
Ponavljajte nekoliko minuta.
Ovo aktivira parasimpatički nervni sistem — deo tela zadužen za opuštanje.
Važno je biti strpljiv
Stvaranje novih mentalnih navika zahteva vreme i doslednost.
Nemojte očekivati trenutne rezultate.
Ako primetite da misli i dalje preplavljuju vaš svakodnevni život, potražite stručnu podršku — razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može biti prvi korak ka olakšanju.
Nama je stalo.
PREPORUČENI LINKOVI