Strah i fobije – vrste, uzroci i kako ih prevazići

Zamislite da šetate šumom i ispred vas se pojavi krupna divlja životinja.
Šta se tada dešava?

Srce počinje ubrzano da lupa, disanje se ubrzava – bežite.
Osetili ste snažnu emociju straha, koja vas je pripremila za beg i zaštitila od moguće povrede.
Strah je, dakle, prirodna i korisna emocija čija je funkcija zaštita od opasnosti.
On nam pomaže da se adaptiramo i preživimo.

Razlika između straha i fobije

Za razliku od realnog straha, fobija je iracionalan strah od objekata, situacija ili ideja koje ne predstavljaju stvarnu opasnost.
Iako osoba često zna da je njen strah preteran, ne može ga kontrolisati.
Zbog toga izbegava sve što izaziva nelagodu, što značajno otežava svakodnevno funkcionisanje.

Zamislite, na primer, osobu sa socijalnom fobijom koja ne može da se uklopi u radni kolektiv, ili osobu koja izbegava lift, a živi na desetom spratu.
Život postaje ograničen i iscrpljujući.

Vrste fobija

U praksi se najčešće javljaju specifične fobije, odnosno iracionalni strahovi od pojedinih objekata ili situacija, kao što su:

• životinje (insekti, zmije, psi),

• visina,

• letenje,

• oluje,

• mrak,

• bolest ili povreda.

Poznate su i složenije forme poput:

• agorafobije – strah od otvorenih prostora,

• socijalne fobije – strah od procene, osude ili kritike drugih ljudi.

Prema istraživanjima, fobije se javljaju kod oko četvrtine opšte populacije, što ih čini jednim od najčešćih anksioznih poremećaja.

Više o mentalnom zdravlju možete videti na sajtu Svetske zdravstvene organizacije

Kako nastaju fobije?

Postoji više teorija o nastanku fobija.
Prema Frojdovom stanovištu, one predstavljaju potisnute konflikte koji se projektuju na neki spoljašnji objekat.
Savremena psihologija, međutim, naglašava da se fobije uče kroz iskustvo — kroz traumatične događaje ili posmatranje drugih (najčešće roditelja).

Najčešće se javljaju u detinjstvu, ali mogu nastati i kasnije u životu, naročito socijalne fobije.

Kako se prevazilaze fobije?

Dobra vest je da se fobije veoma uspešno leče.
U praksi se pokazalo da je kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) najefikasniji pristup.
Kroz sistematično izlaganje neprijatnim situacijama i osporavanje iracionalnih uverenja, osoba postepeno smanjuje intenzitet straha i vraća kontrolu nad sopstvenim životom.

“Čuda počinju da se dešavaju kada počnete da pridajete onoliko energije svojim snovima, koliko pridajete energiju svojim strahovima.”
— Richard Wilkins

Ako se borite sa strahom ili fobijom, važno je da znate:
Postoji rešenje.
Uz stručnu podršku, možete živeti slobodnije, funkcionalno i ispunjeno.

Naš tim stručnjaka stoji vam na raspolaganju.

Nama je stalo.

Može vas interesovati i tema Razlika izmedu tuge i depresije simptomi znaci i kako prepoznati depresiju