Razlika između tuge i depresije često je zbunjujuća za mnoge ljude. Koliko ste puta čuli ovakve rečenice? Koliko ste ih možda i sami izgovorili?

„Ovih dana sam nešto depresivan… Ništa mi se ne radi, mora da sam u depresiji… Pogledaj kako se ponaša u poslednje vreme, sigurno je depresivna…“

Vrlo je verovatno da ste bili učesnik razgovora u kojima se opisivala tuga, razočaranje ili bespomoćnost – prirodne emocije koje ponekad pogrešno nazivamo depresijom.
U svakodnevnom govoru, tuga i depresija često se poistovećuju, ali između njih postoji važna razlika.

Kada razumemo razliku između tuge i depresije, lakše prepoznajemo kada je potrebna pomoć.

Osnovna razlika

Većina ljudi veruje da je glavna razlika između tuge i depresije u intenzitetu i trajanju emocija. Ipak, stručnjaci ističu da je razlika kvalitativna, a ne samo kvantitativna.

Tuga – prirodna i zdrava emocija

Tuga je zdrava, normalna emocija koja ne podrazumeva gubitak samopoštovanja niti beznađe u pogledu budućnosti.
Obično je proporcionalna uzroku (poput gubitka, neuspeha ili razočaranja), traje ograničeno vreme i ne remeti svakodnevno funkcionisanje.

Tuga ima svoju svrhu – ona nam pomaže da procesuiramo gubitak i prilagodimo se promenama.
U redu je biti tužan, u redu je izraziti tugu i dozvoliti sebi da traje onoliko koliko vam je potrebno.

Depresija – kada tuga preraste u poremećaj

Za razliku od tuge, depresija je disfunkcionalno emocionalno stanje koje značajno ometa svakodnevni život i zahteva stručnu pomoć.

Glavni simptomi depresije

Depresija se može prepoznati po sledećim simptomima:

Skup A

1. Depresivno raspoloženje prisutno veći deo dana, najmanje dve nedelje;

2. Gubitak interesa i zadovoljstva u uobičajenim aktivnostima;

3. Smanjena energija ili povećan umor.

Skup B

4. Nisko samopouzdanje i samopoštovanje;

5. Osećaj krivice ili bezvrednosti;

6. Ponavljajuće misli o smrti ili samoubistvu;

7. Otežana koncentracija i donošenje odluka;

8. Promene u pokretima (usporenost ili uznemirenost);

9. Problemi sa spavanjem (nesanica ili preterana pospanost);

10. Promene apetita i telesne težine.

Dijagnoza depresivnog poremećaja postavlja se kada su prisutna najmanje dva simptoma iz skupine A i dva iz skupine B.

Maskirana i visokofunkcionalna depresija

Iako se depresija često prikazuje kroz tipične simptome, ona ne mora uvek izgledati „po knjizi“.
Kod nekih osoba se javlja maskirana depresija – emocije tuge i nemoći prikrivene su besom, preteranim radom, alkoholom ili konfliktima.

Šta je visokofunkcionalna depresija?

Visokofunkcionalna depresija je posebno podmukla forma jer je često „skrivena“ iza slike uspeha.
Osoba deluje srećno i produktivno, ali se unutra oseća prazno i iscrpljeno.

Najčešći znaci visokofunkcionalne depresije su:

• Perfekcionizam i preterana samokritičnost,

• Konstantna potreba da se bude zauzet,

• Zloupotreba supstanci (alkohol, lekovi).

Ova forma depresije ne paralizuje osobu potpuno, ali značajno umanjuje kvalitet života i ne sme biti ignorisana.

Kako prepoznati depresiju i potražiti pomoć

Depresija se može javiti kod svakoga – bez obzira na godine, pol, obrazovanje ili životne okolnosti.
Njena manifestacija je individualna i zavisi od ličnosti, iskustava i strategija suočavanja sa stresom.

Prepoznavanjem znakova depresije činimo prvi korak ka oporavku.
Stručna pomoć – kroz psihoterapiju i, po potrebi, farmakoterapiju – omogućava povratak životne ravnoteže i punih kapaciteta ličnosti.

Tuga je prirodan deo života. Depresija nije.
Dok tuga pomaže da rastemo kroz gubitke, depresija nas može zarobiti u osećaju beznađa.
Zato je važno da naučimo da razlikujemo ova stanja, da ne umanjujemo patnju, ali i da ne patologizujemo emocije koje su deo ljudskog iskustva.

Ako prepoznajete simptome depresije kod sebe ili bliske osobe – potražite podršku.
Pomoć postoji, a oporavak je moguć.

Nama je stalo.