Anksioznost može biti iscrpljujuća, kako za osobu koja je doživljava, tako i za njenu okolinu. Evo kako možete pomoći anksioznoj osobi, praktični saveti koji zaista pomažu.

Slušajte sa razumevanjem

Za početak — samo slušajte.
Osobe koje se bore sa anksioznošću često su zbunjene i same ne znaju tačno šta ih muči.
Pažljivim slušanjem pomažete im da organizuju svoje misli, da se smire i da osete da nisu same.
Budite strpljivi i prisutni.

Prepoznajte težinu njihove brige

Fraze poput „Nije to ništa“ ili „Ma nemoj da brineš“ ne pomažu — čak mogu i pogoršati situaciju.
Većina anksioznih osoba zna da su njihovi strahovi preterani, ali im to ne treba stalno ponavljati.
Umesto toga, pokažite razumevanje i recite nešto poput:

„Vidim da ti je teško i da te to stvarno brine.“
Time pokazujete da uvažavate njihove emocije i da ste im podrška.

Ohrabrite i smirite

Panični napadi mogu biti veoma zastrašujući — mnogi ih opisuju kao osećaj srčanog udara ili gubitka kontrole.
Zato je važno da uverite osobu da nije u opasnosti, iako su senzacije vrlo neprijatne.
Simptomi su najintenzivniji u prvih desetak minuta, a zatim se postepeno smanjuju.
Vaša smirenost prenosi se i na nju.

Kako još možete pomoći anksioznoj osobi?

Tokom napada anksioznosti, ljudi često ubrzano i plitko dišu, što izaziva hiperventilaciju i dodatno pojačava simptome.
Pomozite im da se fokusiraju na disanje:

• neka udišu duboko kroz nos 4 sekunde,

• zadrže dah 2 sekunde,

• i izdišu polako kroz usta 6–8 sekundi.

Izdisaj bi uvek trebalo da traje duže od udisaja — to smiruje telo i signalizira mozgu da je bezbedno.

Fokusiranje na “sada i ovde”

Tehnike uzemljenja (grounding) veoma pomažu u smanjenju anksioznosti.
Podstaknite osobu da angažuje čula i poveže se sa trenutkom:

• neka pogleda 5 stvari koje vidi,

• dodirne 4 stvari oko sebe,

• čuje 3 zvuka,

• oseti 2 mirisa,

• i primeti 1 ukus.

Ova jednostavna vežba vraća fokus u realnost i prekida krug brige.

Pročitajte još i https://www.psiholoskicentaradvice.com/sada-i-ovde/

Pitajte šta joj je potrebno

Ne morate da nagađate.
Jednostavno pitajte:

„Šta ti sada najviše treba? Hoćeš da pričamo ili da samo sedim s tobom?“

Ponekad je dovoljno samo prisustvo, miran ton i osećaj sigurnosti.
Važno je da osoba zna da niste tu da je popravite, već da je podržite.

Kada potražiti pomoć?

Ako anksioznost traje duže, postaje jača ili počinje da ograničava svakodnevno funkcionisanje, važno je da osoba potraži stručnu pomoć — psihologa ili psihijatra.
Psihoterapija i pravilna terapija mogu značajno poboljšati kvalitet života.

Niste sami u tome.
Nama je stalo.

Pročitajte i https://www.psiholoskicentaradvice.com/psihoterapija-i-psiholosko-savetovanje/