U današnje vreme neretko pričamo o samopouzdanju.
Samopouzdanje jeste sveprisutan pojam o kojem se priča često, a zapravo ne zna mnogo. Možemo ga definisati kao svesnost o sopstvenoj vrednosti i poverenje u sebe, kao preuzimanje odgovornosti za svoje postupke, prihvatanje nepovoljne situacije i volju da se iz nje uči. Međutim, samopouzdanje definitivno ne obuhvata (a sa njima se često meša) aroganciju, sebičnost i bahatost. Ove osobine su druga krajnost i iza takvog ponašanja neretko stoji duboka nesigurnost.
Samopouzdana osoba je usmerena na samoposmatranje. Svakodnevno promatra svoje reakcije, otkriva koji je ljudi i situacije vesele, a koji uznemiravaju i rastužuju. Kada shvati šta provocira loš doživljaj sebe, pokušava da otkrije pozadinu toga i da razume šta je to nagoni da tako reaguje. To zaista nije lak posao i svakako se ne može naučiti preko noći.
Tu nije kraj. Posle prvobitnog promatranja i analize sledi samoprihvatanje. Složićemo se da je lako prihvatiti sebe kad nam dobro ide i kada znamo da postupamo ispravno. Ipak, to nije slučaj kada je u pitanju prihvatanje sopstvenih mana i preuzimanje odgovornosti za postupke koji nam se ne dopadaju.
Put kojim bi bilo korisno da idemo podrazumeva sagledavanje problema kao prilike za učenje. Pri izgradnji samopouzdanja korisna je i interpretacija grešaka kroz uverenja kao što su: „Nisam uspeo ovog puta“, umesto uverenja: „Ja sam neuspešan“. Prva interpretacija ostavlja prostor za pitanje: „Šta bi mogao da radim drugačije?” i podstiče na rad na sebi i razvijanje onoga za šta osoba smatra da joj nedostaje.
Kako da aktivno radiš na svom samopouzdanju?
1. Prvo, postanite svesni sebe.
Postavite sebi pitanja kao što su „Ko sam ja?” i „Kakav želim da budem?”. U okviru odgovora na prvo pitanje opišite sebe detaljno, sa svim vrlinama i manama. Korisno je da na list papira napišete sve što Vam padne na pamet i čega se setite. Drugo pitanje je verovatno teže od prethodnog. Isključite ono što nije vaše, ono što vam je nametnuto. Zapitajte se šta je to što biste Vi zaista voleli da budete iskreno odgovorite, bez straha.
2. Donesite odluku da ćete se promeniti.
Najvažniji korak u celom ovom procesu je da donesete odluku da ćete zaista promeniti nešto čime niste zadovoljni. Ono što će Vam pomoći da zaista ostanete dosledni toj odluci jeste da postavite kristalno jasan cilj. Dozvolite sebi da osetite kako je biti na tom cilju. Šta bi se tačno promenilo? Koje bi se nove mogućnosti otvorile? U kojim sve tačno aspektima života biste osetili boljitak?
3. Prihvatite strah.
U procesu promene često nas sputava strah. Zaista je u redu da se plašte. Svi se plaše. Niste ništa manje čovek zbog toga. Čak bi bilo čudno da Vas nije strah. To bi verovatno značilo da Vam nije dovoljno stalo.
4. Prihvatite da je neuspeh u redu.
Pokušali ste nešto i doživeli ste neuspeh. Pa šta? Šta je najgore što može da se desi? Da neko vidi da niste uspeli? Da Vam se smeju? To su sve Vaši strahovi, a istina je da ćete se u najgorem slučaju vratiti tu gde ste sad.
5. Umesto neprestanog zadovoljavanja potreba drugih ljudi, svakodnevno razmišljajte o tome šta je Vama potrebno.
Uradite svakog dana samo jednu stvar za sebe, jednu stvar koja će Vam pomoći da danas budete makar za malo bolji nego juče. Ne morate da pravite velike planove i da imate ogromna očekivanja. Uradite jednu stvar. Ugodite sebi.
6. Navikavajte se na uspeh.
Kada god uradite nešto što je dobro za Vas, nagradite se. Cenite svaki uspeh koji napravite. Koliko god mali korak da napravite, a da je u skladu sa Vašim ciljem, nagradite sebe. Nagrada može za svakoga da bude drugačija, razmislite šta Vas motiviše.
7. Kreirajte funkcionalno okruženje.
Ukoliko se nalazite u destruktivnom okruženju promena je veoma teška, gotovo nemoguća. Težite ka tome da se okružite ljudima koji Vas podstiču, koji prepoznaju i neguju Vašu želju da budete najbolja verzija sebe.
8. Preuzmite odgovornost za svoje postupke.
Niko nije odgovoran za Vaše trenutno psihičko/fizičko stanje osim Vas samih. Samim tim, ponovna izgradnja samopouzdanja je pod Vašom kontrolom.
9. Nemojte se porediti sa drugim ljudima.
Posmatranje ljudi kroz hijerarhiju po principu vrednosti ne pomaže na ovom putu. Ako to radite postoji mogućnost da se često postavite na niže lestvice. Umesto toga posmatrajte okruženje kroz prizmu osobina. Svako od nas ima određene vrednosti i veštine, koje mogu biti korisne u različitim situacijama. Svi smo mi različiti po velikom broju osobina, iskustava, pa i genetici tako da je apsurdno porediti dve osobe.
Neke nabrojane stavke jesu zahtevnije od drugih. Međutim, kao što je već napisano, potrebna je upornost i istrajnost.
Neki sami prolaze kroz ovaj proces, uz manju ili veću podršku svog okruženja. Ipak, ponekad je potrebna stručna pomoć u vidu savetovanja ili psihoterapije gde se detaljno, kroz razumevanje specifičnog konteksta pojedinca i njegovog ponašanja, radi na ovom polju. Stručni tim psihološkog centra Advice Vam, između ostalog, nudi i podršku na ovom putu.